GRAD POD KULOM<\/strong><\/p>\n Brojna stara zdanja raznovrsnih stilova, crkve i kulturne institucije, \u010duvaju jednu od najstarijih tradicija me\u0111u srpskim gradovima. \u201eGrad pod Kulom\u201c, sa 40.000 stanovnika, jedan je od najlep\u0161ih banatskih gradova. Nalazi se u severoisto\u010dnom delu Srbije, odnosno jugoisto\u010dnom delu Vojvodine, uz rub Panonske nizije, u podno\u017eju i na obroncima Vr\u0161a\u010dkih planina. Deo teritorije op\u0161tine Vr\u0161ac zauzima prostor prirodnog rezervata \u201eDeliblatska pe\u0161\u010dara<\/a>\u201c, poznate i kao \u201eEvropska Sahara\u201c.<\/p>\n Ako tragamo za obele\u017ejima grada, jedno je jasno. Nad gradom se lagano, poput pene talasa, uzdi\u017ee Vr\u0161a\u010dki breg.<\/strong> Na njemu dominira Vr\u0161a\u010dka kula<\/strong>. Podignuta po\u010detkom 15. veka, ta brani\u010d kula jedini je ostatak nekada\u0161nje tvr\u0111ave koja se danas mo\u017ee prepoznati samo po ostacima temelja. Sa\u010dinjena od kamena i opeke, kula nosi odlike vizantijskog na\u010dina zidanja, pa ju je, pretpostavlja se, podigao despot \u0110ura\u0111.<\/strong> Ako nastavite \u0161etnju ka istoku, nai\u0107i \u0107ete na nekoliko vidikovaca sa pogledom na grad. Glavni put na istok vodi do planinarskog doma na \u0160irokom bilu, polazne ta\u010dke za pe\u0161a\u010dke ture po Vr\u0161a\u010dkim planinama.<\/p>\n PROZORI SA POGLEDOM<\/strong><\/p>\n Trg Save Kova\u010devi\u0107a<\/strong>, nekada\u0161nje sredi\u0161te trgovine i zanatstva, danas je pretvoren u ugodnu pe\u0161a\u010dku zonu, okru\u017eenu nekolicinom zanimljivih zdanja.<\/p>\n Vladi\u010danski dvor<\/a> je izuzetna ba\u0161tina Vr\u0161ca. U njegovoj neposrednoj blizini nalazi se pravoslavna Saborna crkva<\/strong>, posve\u0107ena Svetom Nikoli. Taj hram podignut je 1785, a njegovu unutra\u0161njost ukra\u0161avali su mnogi istaknuti srpski umetnici: Pavel \u0110urkovi\u0107 \u2013 koji je oslikao ikonostas, Nikola Ne\u0161kovi\u0107 \u2013 \u010dije su slobodnostoje\u0107e ikone, te Paja Jovanovi\u0107<\/a> \u2013 sa svoja dva velika platna.<\/p>\n Najvi\u0161a i najupe\u010datljivija gra\u0111evina Vr\u0161ca svakako je njegova Rimokatoli\u010dka crkva \u2013 katedrala<\/strong>, \u010dija se dva tornja lako mogu uo\u010diti jo\u0161 izdaleka. To impresivno neogoti\u010dko zdanje, posve\u0107eno Svetom Gerhardu, podignuto je 1860\u20131863, na osnovu planova lokalnog arhitekte Franca Brandajsa. Jedna je od najlep\u0161ih i najve\u0107ih katoli\u010dkih crkava na ovim prostorima.<\/strong><\/p>\n U vr\u0161a\u010dkom Narodnom muzeju<\/strong> mogu se videti arheolo\u0161ki eksponati sa bogatih nalazi\u0161ta oko grada, etnografska zbirka i veliki broj umetni\u010dkih dela iz 19. i 20. veka. Poseban deo muzeja posve\u0107en je \u017eivotu i radu Paje Jovanovi\u0107a i Jovana Sterije Popovi\u0107a.<\/p>\n Na uglu ulica Kumanovske i Stevana Nemanje u Vr\u0161cu nalazi se zdanje Stare apoteke znano i kao\u201eApoteka na stepenicama\u201d. Ku\u0107a poti\u010de iz sredine 18. veka a od 1784. ovde radi najstarija vr\u0161a\u010dka apoteka \u201eKod Spasitelja\u201d. Ovu namenu zdanje je zadr\u017ealo do 1971, kada je priklju\u010deno Gradskom muzeju. Danas su tu sme\u0161tene stalne izlo\u017ebe: \u201eIz istorije zdravstvene kulture ju\u017enog Banata\u201d, \u201eSe\u0107anje na Paju Jovanovi\u0107a\u201d, arheolo\u0161ka zbirka \u201eOd istorije do srednjeg veka\u201d, a tu je i posebna prostorija u kojoj su predstavljene medalje iz zbirki Muzeja.<\/em><\/p><\/blockquote>\n PEJZA\u017d POD VINOGRADIMA<\/strong><\/p>\n Biraju\u0107i jo\u0161 jednu odrednicu Vr\u0161ca, pu\u0161tamo da nas pogled zavede prostranstvom vr\u0161a\u010dkih vinograda<\/strong>. Poput provansalskih, i oni se ovog prole\u0107a uspravljaju ka nebu i suncu, nagove\u0161tavaju\u0107i dobru berbu.<\/p>\n Od Da\u010dana i Rimljana do danas tu se uzgaja vinova loza. Zabele\u017eeno je da je 1494. godine dvor ugarskog kralja Ladislava Drugog kupio bure vr\u0161a\u010dkog vina za 10,5 zlatnih forinti.<\/em><\/p><\/blockquote>\n Prva izlo\u017eba vina u Vr\u0161cu odr\u017eana je u kafani \u201eKod dva klju\u010da\u201c, 1857. godine.<\/strong> Krajem 19. veka u Vr\u0161cu je bilo vi\u0161e od 10.000 ha vinograda. U Vr\u0161cu deluje i vinski vite\u0161ki red \u201eSveti Teodor\u201c, koji je ime dobio po za\u0161titniku grada. Vr\u0161a\u010dka berba, poznata u narodu kao \u201eGro\u017e\u0111ebal\u201c<\/strong>, ima dugu tradiciju, odr\u017eava se svake godine, tre\u0107eg vikenda u septembru, a tradicionalan je i \u201eVinofest\u201c<\/strong> \u2013 sajam vina, vinogradara i vinogradarske opreme.<\/p>\n Danas se ceo taj kraj, gde se dodiruju Vr\u0161a\u010dke planine i blaga banatska ravnica, nalazi pod vinogradima i predstavlja jedan od najzna\u010dajnijih vinogradarskih rejona u Srbiji.\u00a0Me\u0111u mnogim vrhunskim i kvalitetnim vinima tog regiona izdvajaju se muskat otonel, \u0161ardone, pino bjanko, rajnski i italijanski rizling, a veoma je popularno stono vino banatski rizling od sorti italijanski rizling, smederevka, \u017eupljanka i kreaca.<\/p>\n Ako se gutljaju odli\u010dnog vina doda i neki od lokalnih specijaliteta, uz sve pomenute sadr\u017eaje, i svest da mnoge u ovom tekstu nismo uspeli ni da pomenemo, Vr\u0161ac potpuno zaokru\u017euje \u201egladi\u201c svakog potencijalnog turiste, pozivaju\u0107i rukavcima ove pri\u010de na nova traganja, otkrivanja i u\u017eivanja.<\/p>\n Dragana MARKOVI\u0106 Iako su napisane jo\u0161 pre 165 godina, tri re\u010di jednog od \u010duvenih \u017eitelja Vr\u0161ca Jovana Sterije Popovi\u0107a i danas sasvim ta\u010dno odre\u0111uju grad. One ka\u017eu: \u201eVr\u0161ac lepa varo\u0161.\u201c To je […]<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":31188,"parent":20433,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1672],"tags":[],"class_list":["post-31515","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-gradovi"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"vrsac\"](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/03\/vrsac1.jpg\")
Arhitektura Vr\u0161ca obiluje razli\u010ditim stilovima koji nose odrednice istorije grada, a me\u0111u njima su naj\u010de\u0161\u0107i barok i secesija. Atmosferu vr\u0161a\u010dkih ulica upotpunjuju kibic fensteri, prozori koji izlaze u prostor, sa kojih su gospo\u0111ice u ranija vremena kri\u0161om i srame\u017eljivo posmatrale prolaznike.<\/p>\n![\"Unregistered](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/03\/vrsac-1719.jpg\")
<\/p>\n
\nFotografije: Dragan Bosni\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"