Istorija Srbije se\u017ee daleko u pro\u0161lost, mnogo pre nastanka savremene dr\u017eave. Hiljadama godina prostor izme\u0111u Panonske nizije, Podunavlja i centralnog Balkana predstavljao je mesto susreta kultura, vojski, religija i trgova\u010dkih puteva.<\/p>\n
Praistorijske zajednice ovde su formirale neka od najranijih slo\u017eenih naselja u Evropi. Rimski carevi podizali su gradove, palate i vojne centre du\u017e Dunava. Srednjovekovni vladari osnivali su manastire, razvijali pravni sistem i izgradili mo\u0107nu srpsku dr\u017eavu, dok su kasniji vekovi doneli osmansku i habzbur\u0161ku vlast, nacionalne ustanke, svetske ratove i nastanak i raspad Jugoslavije.<\/p>\n
Tragovi svih ovih epoha i danas su vidljivi \u0161irom zemlje \u2013 na arheolo\u0161kim nalazi\u0161tima, tvr\u0111avama, u manastirima, istorijskim gradovima, memorijalnim kompleksima, muzejima i tradiciji koja i dalje oblikuje savremeni identitet Srbije.<\/p>\n
Na prostoru dana\u0161nje Srbije razvile su se neke od najzna\u010dajnijih praistorijskih kultura u Evropi.<\/p>\n
Lepenski Vir, sme\u0161ten pored Dunava u \u0110erdapskoj klisuri, \u010duva tragove organizovane zajednice koja je postojala izme\u0111u pribli\u017eno 9500. i 6000. godine pre nove ere. Prepoznatljive kamene skulpture, pa\u017eljivo projektovane ku\u0107e i sna\u017ena povezanost stanovnika sa rekom \u010dine ga jednim od najzna\u010dajnijih praistorijskih nalazi\u0161ta jugoisto\u010dne Evrope.<\/p>\n
Tokom neolita razvile su se star\u010deva\u010dka i vin\u010danska kultura. Vin\u010danska kultura, koja je svoj vrhunac dostigla izme\u0111u pribli\u017eno 5700. i 4500. godine pre nove ere, posebno je zna\u010dajna zbog velikih naselja, razvijenih zanata, trgova\u010dkih mre\u017ea i zagonetnih simbola.<\/p>\n
U kasnijim vekovima ovaj prostor naseljavale su razli\u010dite zajednice, me\u0111u kojima su bili Iliri, Tra\u010dani, Da\u010dani i Kelti. Rimskim osvajanjima podru\u010dje je postepeno uklju\u010deno u sastav Carstva i pretvoreno u va\u017enu pograni\u010dnu i saobra\u0107ajnu oblast.<\/p>\n
\u0160irom teritorije gra\u0111eni su rimski gradovi, putevi, utvr\u0111enja i carske rezidencije. Sirmijum, dana\u0161nja Sremska Mitrovica, postao je jedan od najva\u017enijih gradova kasnog Rimskog carstva. Viminacijum se razvio u zna\u010dajan vojni i gradski centar, dok je car Galerije podigao palatu u Gamzigradu, danas poznatu kao Feliks Romulijana. Medijana kod Ni\u0161a bila je carska rezidencija povezana sa Konstantinom Velikim.<\/p>\n
Na prostoru dana\u0161nje Srbije ro\u0111en je izuzetno veliki broj rimskih careva, \u0161to svedo\u010di o zna\u010daju ovog podru\u010dja unutar Rimskog carstva.<\/p>\n
Tokom 6. i 7. veka slovenske zajednice naselile su Balkansko poluostrvo. U narednim vekovima u regionu su se razvijale razli\u010dite politi\u010dke zajednice pod uticajem Vizantijskog carstva i hri\u0161\u0107anskog Zapada.<\/p>\n
Hri\u0161\u0107anstvo se me\u0111u Srbima postepeno u\u010dvrstilo tokom ranog srednjeg veka. Prihvatanje nove vere povezalo je srpske zemlje sa \u0161irim hri\u0161\u0107anskim svetom, dok su lokalni obi\u010daji i tradicija nastavili da se razvijaju.<\/p>\n
Pre uspona dinastije Nemanji\u0107a u 12. veku formirano je nekoliko ranih srpskih kne\u017eevina. Njihove teritorije menjale su se u skladu sa savezima, dinasti\u010dkim sukobima i odnosima sa susednim silama.<\/p>\n
Uspon Stefana Nemanje u drugoj polovini 12. veka ozna\u010dio je po\u010detak jednog od najzna\u010dajnijih razdoblja u istoriji Srbije. Pod dinastijom Nemanji\u0107a srednjovekovna srpska dr\u017eava razvijala se politi\u010dki, privredno i kulturno.<\/p>\n
Stefan Nemanji\u0107 krunisan je za kralja 1217. godine, dok je njegov brat Sava 1219. izborio samostalnost Srpske pravoslavne crkve i postao njen prvi arhiepiskop. Danas poznat kao Sveti Sava, imao je klju\u010dnu ulogu u razvoju srpskog obrazovanja, religije, prava i kulturnog identiteta.<\/p>\n
Nemanji\u0107i su podizali manastire koji su postali duhovni, umetni\u010dki i obrazovni centri. Studenica, \u017di\u010da, Sopo\u0107ani, Mile\u0161eva, Gra\u010danica i Visoki De\u010dani \u010duvaju neka od najzna\u010dajnijih ostvarenja srpske srednjovekovne arhitekture i freskoslikarstva.<\/p>\n
Srednjovekovna Srbija dostigla je najve\u0107i teritorijalni obim za vreme vladavine Stefana Du\u0161ana. On je 1346. godine krunisan za cara, a njegova dr\u017eava prostirala se velikim delom centralnog Balkana. Du\u0161anov zakonik, donet 1349. i dopunjen 1354. godine, predstavlja jedan od najva\u017enijih pravnih dokumenata srednjovekovne jugoisto\u010dne Evrope.<\/p>\n
Nakon Du\u0161anove smrti 1355. godine, carstvo je po\u010delo postepeno da se raspada, dok su oblasni gospodari sticali sve ve\u0107u mo\u0107.<\/p>\n
Kosovska bitka odigrala se 1389. godine izme\u0111u snaga predvo\u0111enih knezom Lazarom Hrebeljanovi\u0107em i osmanske vojske pod komandom sultana Murata I. Oba vladara izgubila su \u017eivot. Iako je neposredni vojni ishod i dalje predmet istorijskih rasprava, bitka je postala jedan od klju\u010dnih simbola srpske istorije, kulture i kolektivnog se\u0107anja.<\/p>\n
Osmanski uticaj ja\u010dao je tokom narednih decenija, ali srpski politi\u010dki \u017eivot nije prestao 1389. godine. Po\u010detkom 15. veka formirana je Srpska despotovina, kojom su vladali Stefan Lazarevi\u0107, a zatim \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107.<\/p>\n
Za vreme Stefana Lazarevi\u0107a Beograd je postao prestonica i razvio se u va\u017eno utvr\u0111eno i kulturno sredi\u0161te. Nakon \u0161to je grad vra\u0107en pod ugarsku vlast, \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107 podigao je novu prestonicu u Smederevu.<\/p>\n
Pad Smedereva 1459. godine ozna\u010dio je kraj srednjovekovne srpske dr\u017eave i po\u010detak vi\u0161estole\u0107ne osmanske vlasti nad najve\u0107im delom njene nekada\u0161nje teritorije.<\/p>\n
Teritorija dana\u0161nje Srbije vekovima se nalazila izme\u0111u Osmanskog i Habzbur\u0161kog carstva. Njihovi ratovi \u010desto su pomerali granice, raseljavali stanovni\u0161tvo i menjali naselja \u0161irom regiona.<\/p>\n
Beograd je vi\u0161e puta prelazio iz jednih ruku u druge i postao jedna od najva\u017enijih spornih tvr\u0111ava na Dunavu. Severne oblasti, uklju\u010duju\u0107i veliki deo dana\u0161nje Vojvodine, vremenom su dospele pod habzbur\u0161ku vlast, dok su centralni i ju\u017eni krajevi uglavnom ostali u sastavu Osmanskog carstva.<\/p>\n
Srbi su \u017eiveli sa obe strane granice izme\u0111u carstava. Mnogi su se tokom ratova selili prema severu, dok su drugi slu\u017eili u Habzbur\u0161koj vojnoj krajini. Sremski Karlovci razvili su se u zna\u010dajno versko, obrazovno i kulturno sredi\u0161te, a Novi Sad je tokom 18. veka postao va\u017ean trgova\u010dki i gradski centar.<\/p>\n
Osmanski uticaji ostali su vidljivi u arhitekturi, hrani, jeziku, zanatima, muzici i urbanom na\u010dinu \u017eivota. Istovremeno su manastiri, usmena poezija, porodi\u010dna tradicija i verske ustanove imali va\u017enu ulogu u o\u010duvanju kulturnog se\u0107anja srpskog stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Po\u010detkom 19. veka otpor osmanskoj vlasti prerastao je u borbu za autonomiju i modernu dr\u017eavnost.<\/p>\n
Prvi srpski ustanak po\u010deo je 1804. godine pod vo\u0111stvom Kara\u0111or\u0111a Petrovi\u0107a. Ustanici su uspostavili organe vlasti, organizovali vojsku, otvarali \u0161kole i preuzeli kontrolu nad velikim delom Beogradskog pa\u0161aluka. Ustanak je ugu\u0161en 1813. godine, ali je postavio temelje moderne srpske dr\u017eave.<\/p>\n
Drugi srpski ustanak po\u010deo je 1815. godine pod vo\u0111stvom Milo\u0161a Obrenovi\u0107a. Kombinacijom oru\u017eanog otpora, pregovora i diplomatije Srbija je postepeno sticala autonomiju unutar Osmanskog carstva.<\/p>\n
U Kragujevcu je 1835. godine donet Sretenjski ustav. Iako je bio na snazi veoma kratko, predstavljao je va\u017ean poku\u0161aj ograni\u010davanja vlasti vladara i uvo\u0111enja savremenih ustavnih na\u010dela.<\/p>\n
Poslednji osmanski vojni garnizoni napustili su srpske gradove 1867. godine. Srbija je dobila potpuno me\u0111unarodno priznanje kao nezavisna dr\u017eava na Berlinskom kongresu 1878, a 1882. godine progla\u0161ena je kraljevinom.<\/p>\n
Devetnaesti vek bio je i vreme ubrzanog institucionalnog i kulturnog razvoja. \u0160kole, muzeji, pozori\u0161ta, biblioteke, dr\u017eavne ustanove i moderni gradski centri menjali su izgled i karakter zemlje.<\/p>\n
Srbija je u\u010destvovala u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine, tokom kojih je Osmansko carstvo izgubilo najve\u0107i deo preostalih evropskih teritorija. Ovi sukobi zna\u010dajno su promenili politi\u010dku kartu Balkana, ali su istovremeno stvorili nove regionalne tenzije.<\/p>\n
Nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, Austrougarska je Srbiji uputila ultimatum. Objavila joj je rat 28. jula, \u010dime je pokrenut \u0161iri sistem savezni\u0161tava koji je doveo do Prvog svetskog rata.<\/p>\n
Srbija je 1914. ostvarila zna\u010dajne pobede u bitkama na Ceru i Kolubari. Me\u0111utim, zajedni\u010dka invazija Austrougarske, Nema\u010dke i Bugarske 1915. godine primorala je srpsku vojsku, dr\u017eavne organe i veliki broj civila da se povuku preko Albanije prema Jadranskom moru.<\/p>\n
Nakon reorganizacije na Krfu, srpska vojska priklju\u010dila se savezni\u010dkim snagama na Solunskom frontu. Proboj fronta u septembru 1918. godine doveo je do oslobo\u0111enja Srbije.<\/p>\n
Rat je doneo ogromne ljudske i materijalne gubitke. Se\u0107anje na njega i danas \u010duvaju vojna groblja, spomenici, muzeji i porodi\u010dne pri\u010de \u0161irom zemlje.<\/p>\n
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca osnovana je 1. decembra 1918. godine, \u010dime je Srbija postala deo ve\u0107e ju\u017enoslovenske dr\u017eave. Zemlja je 1929. dobila naziv Kraljevina Jugoslavija.<\/p>\n
Nova dr\u017eava objedinila je oblasti sa razli\u010ditim politi\u010dkim tradicijama, religijama, privrednim okolnostima i istorijskim iskustvima. Neslaganja oko na\u010dina upravljanja, centralizacije i nacionalne zastupljenosti ostala su me\u0111u njenim najve\u0107im izazovima.<\/p>\n
Beograd se u ovom periodu ubrzano razvijao kao prestonica kraljevine. Nove dr\u017eavne zgrade, stambene \u010detvrti, kulturne ustanove i saobra\u0107ajne veze menjale su izgled i ulogu grada.<\/p>\n
Sile Osovine napale su Jugoslaviju u aprilu 1941. godine. Zemlja je okupirana i podeljena, dok je Srbija stavljena pod nema\u010dku vojnu okupaciju.<\/p>\n
Rat je doneo masovna streljanja, progon, koncentracione logore, razaranja i ogromno stradanje civilnog stanovni\u0161tva. Formirana su dva glavna pokreta otpora \u2013 rojalisti\u010dki \u010detni\u010dki pokret i partizanski pokret predvo\u0111en komunistima. Njihovu borbu protiv okupatora pratio je i gra\u0111anski sukob oko budu\u0107eg politi\u010dkog ure\u0111enja zemlje.<\/p>\n
Beograd su u oktobru 1944. godine oslobodili jugoslovenski partizani i sovjetska Crvena armija. Posle rata monarhija je ukinuta, a pod vo\u0111stvom Josipa Broza Tita uspostavljena je socijalisti\u010dka jugoslovenska federacija.<\/p>\n
Srbija je postala jedna od \u0161est republika socijalisti\u010dke Jugoslavije. Posleratne decenije donele su industrijalizaciju, urbanizaciju, \u0161irenje obrazovanja, novu infrastrukturu i zna\u010dajne dru\u0161tvene promene.<\/p>\n
Nakon razlaza sa Sovjetskim Savezom 1948. godine, Jugoslavija je razvila sopstveni socijalisti\u010dki sistem i vodila nezavisnu spoljnu politiku. Kasnije je postala jedna od osniva\u010dica Pokreta nesvrstanih.<\/p>\n
Beograd je bio doma\u0107in me\u0111unarodnih konferencija, kulturnih doga\u0111aja, izlo\u017ebi i posetilaca iz celog sveta. Veliki broj stanovnika preselio se iz seoskih krajeva u gradove koji su se ubrzano \u0161irili i industrijalizovali, menjaju\u0107i srpsko dru\u0161tvo i gradske pejza\u017ee.<\/p>\n
Ekonomske te\u0161ko\u0107e, politi\u010dka neslaganja i ja\u010danje nacionalizma postajali su sve izra\u017eeniji tokom osamdesetih godina, naro\u010dito nakon Titove smrti 1980.<\/p>\n
Jugoslavija se po\u010detkom devedesetih godina raspala u vreme politi\u010dke krize i ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Srbija i Crna Gora ostale su zajedno u Saveznoj Republici Jugoslaviji, osnovanoj 1992. godine.<\/p>\n
Ovu deceniju obele\u017eili su me\u0111unarodne sankcije, privredni slom, hiperinflacija, politi\u010dka represija, izbegli\u010dka kretanja i regionalni sukobi. Nakon sukoba na Kosovu, NATO je 1999. godine sproveo vazdu\u0161nu kampanju bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.<\/p>\n
Masovni protesti i izbori doveli su do politi\u010dkih promena u oktobru 2000. godine. Saveznu Republiku Jugoslaviju je 2003. zamenila Dr\u017eavna zajednica Srbija i Crna Gora.<\/p>\n
Nakon referenduma odr\u017eanog 2006. godine, Crna Gora je proglasila nezavisnost, a Srbija je nastavila da postoji kao samostalna Republika Srbija.<\/p>\n
Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost. Srbija ne priznaje ovu deklaraciju, dok je status Kosova i dalje predmet me\u0111unarodnog spora.<\/p>\n
Savremena Srbija nastavlja da razvija svoje institucije, privredu, me\u0111unarodne odnose i kulturni \u017eivot, istovremeno \u010duvaju\u0107i vidljive slojeve istorije duge vi\u0161e hiljada godina.<\/p>\n
oko 9500\u20136000. p. n. e.<\/strong> \u2013 Razvoj zajednice Lepenskog Vira kraj Dunava Istorija Srbije se\u017ee daleko u pro\u0161lost, mnogo pre nastanka savremene dr\u017eave. Hiljadama godina prostor izme\u0111u Panonske nizije, Podunavlja i centralnog Balkana predstavljao je mesto susreta kultura, vojski, religija i trgova\u010dkih […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":51827,"parent":20144,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","template":"template-editorial-landing-page.php","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[1639,2815],"tags":[],"region":[],"class_list":["post-20204","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija-kultura-otkrijte-srbiju","category-istorijske-licnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\noko 5700\u20134500. p. n. e.<\/strong> \u2013 Razvoj vin\u010danske kulture na centralnom Balkanu
\n1\u20134. vek<\/strong> \u2013 Razvoj rimskih gradova, vojnih centara i carskih rezidencija
\n6\u20137. vek<\/strong> \u2013 Naseljavanje slovenskih zajednica na Balkanu
\n1217.<\/strong> \u2013 Stefan Nemanji\u0107 krunisan je za kralja
\n1219.<\/strong> \u2013 Srpska pravoslavna crkva sti\u010de autokefalnost
\n1346.<\/strong> \u2013 Stefan Du\u0161an krunisan je za cara
\n1389.<\/strong> \u2013 Kosovska bitka
\n1459.<\/strong> \u2013 Pad Smedereva i kraj srednjovekovne srpske dr\u017eave
\n1804.<\/strong> \u2013 Po\u010dinje Prvi srpski ustanak
\n1815.<\/strong> \u2013 Po\u010dinje Drugi srpski ustanak
\n1835.<\/strong> \u2013 Donet je Sretenjski ustav
\n1867.<\/strong> \u2013 Osmanski vojni garnizoni napu\u0161taju srpske gradove
\n1878.<\/strong> \u2013 Srbija dobija me\u0111unarodno priznanje kao nezavisna dr\u017eava
\n1882.<\/strong> \u2013 Srbija postaje kraljevina
\n1912\u20131913.<\/strong> \u2013 Balkanski ratovi
\n1914\u20131918.<\/strong> \u2013 Srbija u\u010destvuje u Prvom svetskom ratu
\n1918.<\/strong> \u2013 Osnovana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
\n1941\u20131945.<\/strong> \u2013 Okupacija Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata
\n1945.<\/strong> \u2013 Uspostavljena je socijalisti\u010dka Jugoslavija
\n1992.<\/strong> \u2013 Srbija i Crna Gora osnivaju Saveznu Republiku Jugoslaviju
\n2000.<\/strong> \u2013 Masovni protesti i izbori donose demokratske politi\u010dke promene
\n2006.<\/strong> \u2013 Srbija nastavlja da postoji kao samostalna republika nakon osamostaljenja Crne Gore<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"