Tada su naseljavali teritoriju sada\u0161nje zapadne Srbije, isto\u010dne i centralne Bosne, Hercegovinu sa jadranskom obalom izme\u0111u reke Cetine i Skadarskog jezera, a na jugu prostor do reke Lima i planinskog lanca Prokletije.<\/p>\n
Na tom prostoru \u017eive i danas, primaju\u0107i razne uticaje i predstavljaju\u0107i imaginarnu granicu izme\u0111u Istoka i Zapada a istovremeno uzimaju\u0107i najbolje od oba ta sveta.<\/p>\n
Od napu\u0161tanja stare slovenske vere i primanja hri\u0161\u0107anstva u 9. veku do formiranja prve srpske dr\u017eave pod dinastijom Nemanji\u0107a<\/strong> u 12. veku, Srbi su imali neku vrstu organa vlasti koji je li\u010dio na skup\u0161tinu i neke istaknute pojedince, ali je sve to bilo nedovoljno da odr\u017ei homogenost naroda.<\/p>\n Dolaskom Nemanji\u0107a Srbija je do\u017eivela veliki ekonomski, politi\u010dki i vojni procvat, razvila svoj pravni sistem, izborila autokefalnost crkve i postala carstvo u 14. veku. Krajem 14. veka umire poslednji vladar iz dinastije Nemanji\u0107, a srpsko carstvo po\u010dinje da se raspada usled unutra\u0161njih neslaganja i spoljnih napada. Jedan od srpskih oblasnih gospodara, Lazar Hrebeljanovi\u0107<\/strong>, preuzeo je vlast u poku\u0161aju da ujedini srpske zemlje i oja\u010da u borbi protiv Turaka. Usledila je jedna od najve\u0107ih bitaka u istoriji Srbije, boj na Kosovu 1389. godine<\/strong><\/a>, u kojoj su knez Lazar i veliki deo njegove vojske poginuli, a Srbija je postala turski vazal.<\/p>\n Sve do kraja 17. veka celokupna teritorija dana\u0161nje Srbije bila je pod vla\u0161\u0107u Osmanskog carstva. Srbija u ovo vreme nije postojala kao dr\u017eava, a teritorije naseljene Srbima bile su izdeljene na osmanske pa\u0161aluke. Za to vreme, mnogi hri\u0161\u0107ani su bili primorani da pre\u0111u u islam.<\/p>\n Krajem 17. veka, severni deo dana\u0161nje Srbije (Ba\u010dku i deo Srema) osvaja Habzbur\u0161ka Monarhija, da bi se 1718. godine habzbur\u0161ka vlast pro\u0161irila na veliki deo teritorije dana\u0161nje Srbije – ostatak Srema, Banat<\/a>, Ma\u010dvu, \u0160umadiju, isto\u010dnu Srbiju. Time je podru\u010dje naseljeno Srbima, nekada\u0161nja Srbija, podeljeno izme\u0111u dva carstva, Osmanskog i Habzbur\u0161kog, a granica je bila na Savi<\/a> i Dunavu<\/a>.<\/p>\n Srbi ju\u017eno od Save i Dunava, dakle, u osmanskom delu, predvo\u0111eni Kara\u0111or\u0111em<\/a>, 1804. godine podigli su Prvi srpski ustanak protiv Turaka. Ustanici su uspeli da uspostave svoju vlast na ovim teritorijama i osvoje Beogradsku tvr\u0111avu<\/a>. Sve do 1812. godine ovaj deo Srbije bio je opet pod srpskom vla\u0161\u0107u (vla\u0161\u0107u Praviteljstvuju\u0161\u0107eg sovjeta). Turci su u me\u0111uvremenu opet osvojili ove srpske teritorije, pa je 1915. godine izbio Drugi srpski ustanak, a nakon njega Srbija je postala autonomna kne\u017eevina u okviru Otomanskog carstva na \u010delu sa Milo\u0161em Obrenovi\u0107em<\/strong>.<\/p>\n Kne\u017eevinu Srbiju u potpunosti osloba\u0111a od osmanskog vojnog prisustva knez Mihailo Obrenovi\u0107, sin kneza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a, 1867. godine, kada je izdejstvovao povla\u010denje osmanske vojske iz garnizona na teritoriji Kne\u017eevine Srbije<\/strong>. Ovaj doga\u0111aj je zapam\u0107en kao dobijanje gradova. Kne\u017eevina Srbija postaje me\u0111unarodno priznata nezavisna dr\u017eava odlukama Berlinskog kongresa 1878. godine.<\/p>\n Posle ropstva i oslobo\u0111enja od Turaka Osmanlija u 19. veku, postala je moderna dr\u017eava koja je u politi\u010dkom i kulturnom smislu bila cenjena u Evropi. Srbija postaje kraljevina za vreme vladavine Milana Obrenovi\u0107a 1882. godine.<\/p>\n Nakon Balkanskih ratova<\/strong> (1912-1913), Srbija je znatno oja\u010dala, \u0161to je izazvalo zategnutost odnosa sa Austrougarskom, pa sukobom ove dve zemlje po\u010dinje Prvi svetski rat <\/a>(1914-1918) u kome je Srbija bila saveznik Trojne Atante. Krajem rata Srbiji se priklju\u010duju Srem, Banat, Ba\u010dka i Baranja kao i Crna Gora i tako pro\u0161irena Srbija potom ulazi u sastav nove dr\u017eave – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca<\/strong> (1.decembar 1918) koja je kasnije preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju<\/strong>.<\/p>\n U previranjima tokom Drugog svetskog rata u Kraljevini SHS vlast su preuzeli komunisti na \u010delu sa Josipom Brozom Titom<\/strong>, pa po zavr\u0161etku rata ona menja naziv u Socijalisti\u010dka Federativna Republika Jugoslavija (1943).<\/p>\n Kraj osamdesetih godina doneo je sukobe me\u0111u jugoslovenskim narodima usled porasta nacionalizma i te\u017enjama za nezavisnosti. Vo\u0111en je gra\u0111anski rat na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Sukobi su okon\u010dani 1995. godine, a rezultirali su raspadom SFRJ. U dr\u017eavnoj zajednici od \u0161est republika (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Crna Gora) ostale su jo\u0161 samo Crna Gora i Srbija pod nazivom Savezna Republika Jugoslavija.<\/p>\n Na referendumu u maju 2006. godine, narod Crne Gore odlu\u010dio je da se Crna Gora osamostali, pa je time okon\u010dan raspad Jugoslavije i od tog datuma Srbija postoji kao samostalna dr\u017eava pod imenom Republika Srbija.<\/p>\n