Sme\u0161tena na raskrsnici glavnih balkanskih puteva, Srbija je u nasle\u0111e dobila izuzetno kulturno bogatstvo. Me\u0111u ostacima civilizacija starih desetinama vekova nalaze se tragovi naroda koji su \u017eiveli na ovim prostorima pre 40.000 godina, impozantno rimsko nasle\u0111e, kao i srednjevekovno materijalno i nematerijalno kulturno bogatstvo<\/a>. Svi narodi koji su boravili ili borave na tlu Srbije utkali su ne\u0161to svoje u srpsku kulturnu ba\u0161tinu \u010dine\u0107i je jo\u0161 vrednijom i interesantnijom.<\/p>\n Tokom praistorije na teritoriji Srbije stvarene su neke od najkompleksnijih praistorijskih kultura: kultura Lepenskog Vira<\/a>, zatim Star\u010deva\u010dka kultura i Vin\u010danska kultura<\/a>. Sve ove civilizacije ostavile su za sobom veliki dar kako Srbiji, tako i \u010ditavom \u010dove\u010danstvu, a arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta<\/a> koja se nalaze na teritoriji Srbije privla\u010de veliki broj turista.<\/p>\n Ipak, od srednjeg veka, ta\u010dnije od perioda vladavine Stefana Nemanje (12.vek) i njegovih naslednika po\u010dinje ubrzani razvoj kulture koja se oblikovala uglavnom pod uticajem Vizantije. Me\u0111utim, \u010dak ni tada nisu prekinute veze s katoli\u010dkim Zapadom. U Srbiji je, u primorju, uz pravoslavnu, stalno postojala i katoli\u010dka crkva. Preko nje i primorskih gradova strujao je zapadni uticaj prema unutra\u0161njosti Balkana i dalje na istok.<\/p>\n Prvi pisani kulturni spomenik \u0107irili\u010dnim pismom je \u201cMiroslavljevo Jevan\u0111elje<\/a>\u201d iz 12. veka pisano zlatom na belom pergamentu, koje je UNESCO uvrstio me\u0111u najzna\u010dajnija dela svetske dokumentacione ba\u0161tine.<\/p>\n Usled ja\u010danja hri\u0161\u0107anstva i nakon dobijanja autokefalnosti srske crkve, Nemanji\u0107i su gradili manastire i to u vizantijskom stilu od kojih se mnogi nalaze pod za\u0161titom organizacije UNESCO<\/a>. Na njihovim zidovima nalaze se freske<\/a> koje spadaju me\u0111u najlep\u0161e na svetu. Osim \u017eivota svetaca, njima je ispisana i svojevrsna istorija<\/a> doga\u0111aja sa ovih prostora.<\/p>\n U Srbiji je u 14. veku nastala prva \u017eenska stru\u010dna \u0161kola u Evropi, a u istom veku Srbija je imala knji\u017eevnicu, monahinju Jefimiju, \u010dija dela predstavljaju bisere srednjovekovne knji\u017eevnosti.<\/p>\n Za vreme turske vladavine ovim prostorima, razvila se usmena epska i lirska knji\u017eevnost<\/a> izuzetne lepote. Ona se prenosila sa \u201ckolena na koleno\u201d, usmenim putem, a najlep\u0161e su je pevali i pripovedali narodni peva\u010di uz gusle. Narodne pesme, pri\u010de i verovanja, prikupio je i objavio Vuk Karad\u017ei\u0107<\/a>, koji je reformisao srpsko pismo napisav\u0161i \u201cPismenicu spskoga jezika\u201d (1814.) delo poznato kao prva srpska gramatika.<\/p>\n U riznici srpske kulture posebno mesto pripada knji\u017eevnosti. Me\u0111u koricama knjiga srpskih pisaca u poslednjih nekoliko vekova sa\u010duvane su pri\u010de o nekada\u0161njim prilikama u Srbiji, o patnjama naroda, o mentalitetima ljudi iz razli\u010ditih krajeva\u2026 \u010cak je svetsku knje\u017eevnost 20. veka obele\u017eio roman \u201cNa Drini \u0106uprija\u201d srpskog pisca, Iva Andri\u0107a<\/a> za koji je dobio Nobelovu nagradu, 1961. godine.<\/p>\n Va\u017ean deo materijalne kulture Srbije pored izuzetno vrednog freskoslikarstva koje krasi zidove srpskih manastira, \u010dine i dela poznatih slikara poput Save \u0160umanovi\u0107a, Paje Jovanovi\u0107a<\/a> i Uro\u0161a Predi\u0107a.<\/p>\n Muzika<\/a> je neizostavan segment kulturnog bogatstva Srbije, a ogleda se najvi\u0161e u pesmi i igri sa ovih prostora. Narodna igra Srbije je kolo<\/a>, \u010dija se izvedba razlikuje od regiona do regiona, dok su narodni instrumenti<\/a>: gusle<\/a> i frul<\/a>a, a u Vojvodini tamburica. U Srbiji je tako\u0111e veoma popularna i truba.<\/p>\n Okosnicu srpske kulture \u010dini etno nasle\u0111e<\/a>, bogata i jedinstvena tradicija zemlje koja se ogleda u obi\u010dajima i vrednostima karaktreristi\u010dnim samo za ovo podneblje. Jedna od takvih je pravoslavni obi\u010daj slavljenja porodi\u010dnog sveca<\/a> koja \u0107e se uskoro na\u0107i na reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasledja<\/a> \u010dove\u010danstva koju formira organizacija UNESCO.<\/p>\n U brojkama, listu nepokretnih kulturnih dobara Srbije \u010dini 2109 spomenika kulture<\/a>, 72 prostorno kulturno-istorijskih celina, 167 arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta<\/a> i 71 znamenito mesto. U Srbiji postoji oko 250 centara za kulturu, 160 biblioteka i oko 100 muzeja<\/a>.<\/p>\n Kultura je oduvek bila va\u017ean deo srpskog identiteta, koji je u nekim te\u0161kim istorijskim periodima jedino kroz nju postojao i opstajao. Danas se kultura Srbije razvija vi\u0161e pod uticajem kulturnih tekovina Zapada sa te\u017enjom ka o\u010duvanju kulturne jedinstvenosti ovog podneblja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpska kultura je, na raskrsnici balkanskih puteva, svojim tvorevinama vekovima \u010duvala identitet i autenti\u010dnost Srbije i njenog naroda. Sme\u0161tena na raskrsnici glavnih balkanskih puteva, Srbija je u nasle\u0111e dobila izuzetno […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":48878,"parent":20144,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[975,1662],"tags":[],"class_list":["post-20159","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura-otkrijte-srbiju","category-kulturne-atrakcije-sta-posetiti"],"acf":[],"yoast_head":"\n