Vuka Popadić, najhrabrija Beograđanka u Velikom ratu

Tokom Prvog svetskog rata naizgled obični ljudi u sebi su iznalazili snage za herojska dela. Među njima posebno mesto zauzima Vuka Popadić, najhrabrija Beogradjanka koja će ostati upamćena i po junaštvu i po plemenitosti. Naime tokom prvih dana rata Vuka Popadić je zaborobila 15 austrijskih vojnika koje je poslužila slatkim i vodom, a kasnije otvorila previjalište u kojem je spasila stotinu srpskih vojnika.

U prvoj godini Prvog svetskog rata na Beograd je pao veliki broj granata, posebno na oblast današnjeg Dorćola i Savamale. Ovi predeli su bili potpuno razrušeni, a ljudi su utočišta tražili po podrumima i skloništima. U ovim teškim danima u Dušanovoj broj 4 živela je Vuka Jovanović, kasnije supruga Živka Popadića, blagajnika Direkcije tramvaja i osvetljenja.

Vuka Popadić u najtežim danima rata primala je žene i decu sa Dorćola koji su zbog učestalih bombaških napada odlazili iz svojih domova. Ova žena koju bombe nisu oterale iz Dušanove ulice, od svog doma napravila je utočište u kome je tešila i okrepljivala čitave porodice i na taj način im pružala neizmernu podršku. U tome su joj pomagale sestra Lela i jedanaestogodišnja ćerka Jelena. Hrabrošću i sposobnošću, Vuka Popadić zadivila je i večito zadužila svoje sugrađane, ali i vojnike i oficire koji su bili stacionirani na Dorćolu.

Svoje junaštvo, ova nesalomiva žena, pokazala je u periodu kada su Austrijanci u dva pokušaja zauzimali Beograd. Nakon prvog zauzimanja Beograda, Vuka Popadić je počela da oko sebe prikuplja siromašne i uplašene građane, ulivajući im nadu da Beograd neće još dugo biti pod opsadom. I nakon nekoliko dana neprijatelj je zaista počeo da se povlači.

Prema predanju, Vuka je izašla iz svog stana da vidi da li u varošici ima još uvek neprijateljske vojske i na uglu Dušanove ulice naletela je na grupu austrougarskih vojnika koji su pokušavali da nađu sklonište od mitraljeskih i topovskih zrna kojima ih je srpska vojska gonila. Strogim glasom, gospođa Popadić je vojnike pozvala da pobacaju oružje i krenu za njom kako ne bi uludo izgubili glavu. Nakon što je preplašene Austrijance zaklonila u svom domu, svoje zatvorenike je poslužila slatkim i vodom.

Kada je srpska vojska zauzela varoš i u Dušanovoj ulici namestila svoj štab, Vuka Popadić je svojih 15 zatvorenika povela i predala srpskoj vojsci. Komandant vojske joj je čestitao na ovom neuobičajnom savladavanju neprijatelja, a sa druge strane i sami Austrijanci su joj bili zahvalni što im je spasila živote.

Godinu dana kasnije, 1915. godine na Beograd je palo preko 4 000 zrna iz teških austrougarskih i nemačkih topova, dok se na Dunavskom keju i Dorćolu vodila borba do poslednjeg daha u odbrani glavnog grada.

Vuka Popadić je ove teške godine još jednom potvrdila da je najhrabrija Beograđanka u Prvom svetskom ratu, tako što je spasila stotine života srpskih vojnika. Gospođa Popadić je, otvorila privremeno previjalište u Ulici princa Evgenija, a u tome su joj pomogle i sestre Lela i ćerka Jelena.

U ovom previjalištu koje je bilo u samom centru borbe, Vuka Popadić je previla i okrepila preko stotinu teških ranjenika i pomagala im da dođu do bolnice. Time je ova neustrašiva žena spasila život mnogim vojnicima i svojom nesebičnošću zajedno sa sestrom Lelom i ćerkom Jelenom, postala je članica Udruženja branilaca Beograda.

Tekst je podržan od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.