Srpska kinematografija je postigla mnogo nakon svojih skromnih početaka. Prva „pokretna slika“ prikazana u Srbiji kao i na celom Balkanu, bila je predstavljena 1896. u Beogradu. Čak su i kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Natalija prisustvovali prikazivanju. Srbija spada u pionire što se tiče razumevanja potencijala pokretnih slika. Prva demonstracija pokretnih slika na svetu je bila u Francuskoj, a samo šest meseci kasnije, građani Beograda su mogli da uživaju u spektaklu.
Osam godina kasnije, prvi srpski snimak ikada je prikayivao krunisanje kralja Petra Karađorđevića. Pre Drugog svetskog rata, u Srbiji je snimljeno 12 filmova, ali pravi razvitak srpske kinematografije se desio tek nakon rata. Sada ćemo vas povesti na putovanje kroz neke od najboljih srpskih filmova ikada snimljenih.
Počećemo sa apsolutnim srpskim klasikom „Ko to tamo peva“, snimljenim 1980. Radnja filma se bavi malom grupom putnika negde iz srca Srbije, namerenih da stignu u Beograd, te zauzimaju mesto u polu-raspalom autobusu. Ovu malu, ne tako srećna grupu sačinjavaju kondukter Krstić, njegov sin Miško, vožač autobusa, polu-mrtvi putnik, dva Roma koji su posebno voleli da sviraju i pevaju o propasti, stariji ratni veteran, jedna baka, pevač, dvoje mladenaca, i simpatizer Nacista.
Na putu ka Beogradu im se dešavaju brojne nedaće. Probuši im se guma, a potom uspevaju da stignu puteljcima do drvenog mosta koji samo što se ne sruši, a kroz koji naravno oni moraju da „proteraju“ autobus, a između ostalog nailaze na vojni punkt, prisustvuju sahrani, i dožive da im nestane puta, s obzirom da ga je preorao farmer. Sve u svemu, film je prožet crnim humorom, i prepun je komičnih situacija.
Zanimljivosti: Dok su snimali ovaj film, svi glumci su mislili da zapravo snimaju svoje najgore filmsko ostvarenje u životu, ali ispostavilo se da je to zapravo najbolji film snimljen u prethodnih 50 godina. Čitavo snimanje je trajalo 24 dana.
Sledeći na listi najboljih je još jedan klasik – „Maratonci trče počasni krug“, snimljen 1982. Radnja nas uvodi u generacijski jaz familije Topalović, koja se bavi pružanjem pogrebničkih usluga, i koja je trenutno rastrzana zbog nasledstva nedavno preminulog Pantelije, glave porodice.
Ostali veruju da je 150-godišnji Pantelija negde sakrio testament. Ostali Topalovići su: Maksimilijan, Pantelijin 126-godišnji sin, Aksentije koji je imao 102 godine, Milutin 79, Laki 44 i najmlađi Mirko sa svoje 24 godine.
Dok su trenutno na ratnoj nozi, Topalovići se i dalje trude da vode pogrebničko preduzeće, ali umesto pravljenja kovčega, oni iskopavaju stare, kradu ih, i ponovo prodaju kao nove. Pohlepa i sudar generacija, začinjen jedinstvenim balkanskim humorom, čine ovaj film nezaobilaznim na listi najboljih.
Zanimljive činjenice: Scena gde Đenka beži od psa lutalice i kada kuca na staklo pogrebničkog doma, te polomi prozor – uopšte nije bila u scenariju, ali reditelju se svidela potpuno prirodna reakcija glumca te ih je ostavio u filmu.
„Balkanski špijun“ je film snimljen 1984, koji verno predstavlja paranoju pod okriljem humora. Glavni lik Ilija, koji je proveo nekoliko godina u zatvoru kao politički zatvorenik, je pozvan na informativni razgovor u policijsku stanicu. Nekako je uvrteo u glavu da mu je podstanar u stvari špijun.
Sledeće što vidimo je Ilija koji proganja biznismena svuda i sprovodi sve vidove nadzora, ne bi li razotkrio špijuna koji preti nacionalnoj sigurnosti.
Čak i u doba velike ekonomske krize, 90-te su izrodile mnoge kultne srpske filmove. Film „Mi nismo anđeli“, snimljen 1992, zadobio je obožavaoce odmah nakon premijernog prikazivanja. Radnja se bavi opkladom između đavola i anđela koji nadgledaju mladog plejboja, Nikolu.
On je spavao sa skoro svakom devojkom u Beogradu, ali je uspeo da napravi dete mladoj, i do tada nevinoj Marini. Dok se on bori sa samim sobom i kako da se postavi sa neplaniranom trudnoćom, anđeo i đavo se trude da učine sve što je u njihovoj moći ne bi li dobili opkladu – hoće li se Nikola zaljubiti u Marinu ili ne? Drugi deo filma „Mi nismo anđeli“ prikazuje Nikoline muke kada njihova ćerka ulazi u pubertet i počne da se sviđa momcima, sa čim on nikako ne može da se pomiri.
Neki tvrde da su mnogi balkanski filmovi 90-ih dobili toliko na popularnost zbog činjenice da smo bili pod embargom te da nije bilo holivudskih blokbastera, i da su naša ostvarenja morala popuniti tu prazninu. Bilo kako bilo, Srbija ima sjajne filmove koji predstavljaju dragulje srpske kinematografije.
U 1996-oj, „Lepa sela lepo gore“ ugledala su svetlost dana, to jest tamu bioskopa bolje rečeno. Film, baziran na istinitim događajima, nas uvodi u priču o srpskim vojnicima zabarikadiranim u tunelu, krijući se od Bosanaca.
Glavni likovi su Milan, bosanski Srbin, i Halil, Bošnjak i musliman, koji su najbolji prijatelji od detinjstva. Kada im rat pokuca na vrata, svaki se priklonio svojoj strani. Kulminacija nastaje kad se srpska četa zaglavi u tunelu, i svako ko pokuša da izađe biva upucan od strane Bošnjaka. Radnja se razvija dalje i pokušava da donese odgovore na bitno ako ne i glavno pitanje – šta je to sa zemljama bivše Jugoslavije i zašto ratuju jedne protiv drugih?
Sada, dolazimo do filma koji je imao najviše bioskopskih pregleda u Srbiji – „Zona Zamfirova“. U pitanju je ljubavna priča bazirana na knjizi Stevana Sremca, gde se Zone, ćerka bogatog Hadži-Zamfira, i Mane, običan juvelir, zaljube jedno u drugo dok Zonini roditelji to ne odobravaju i pokušavaju da joj nađu bolju, bogatiju priliku. Mane se koristi lukavstvima i na kraju osvoji devojku. Radnja filma, smeštena u Nišu, savršeno dočarava život i socijalne norme tog doba. Film je izašao 2002., a trenutno se snima nastavak.
Sledeći na redu je film koji prikazuje kako nejaki mogu postati nepodivi. U pitannju je „Montevideo, Bog te video“, snimljen 2010., čija se radnja bavi malim fudbalskim timom sastavljenim od nepoznatih ali talentovanih igrača, koji uspevaju da doguraju do Svetskog prvenstva u fudbalu u Urugvaju, 1930. godine. Film se bavi i ličnim životima igrača, kao i svim dešavanjima koja su ih kalila i napravila od njih vrhunski, pobednički tim, ali takođe i prikazom života u Beogradu, društva i socijalnih normi 1930-ih.
„Parada“ je dramska komedija koja se bavi pravima LGBT populacije u Srbiji. Radnja filma prikazuje gej par čiji se životni putevi ukrštaju sa homofobičnim bivšim kriminalcem i njegovom budućom ženom. Mirko, gej aktivista koji se bavi organizacijom venčanja, pokušava da organizuje paradu, a njegov dečko Radmilo je uspešni veterinar. Kada Limunova kriminalna prošlost pokuca na vrata, njegov voljeni pas je ozbiljno povređen u procesu, Radmilo mu spašava život.
Limunova buduća žena, Biserka, želi da unajmi Mirka da joj pomogne u pripremi venčanja, ali kada se svo četvoro nađu u istoj sobi, stvari krenu po zlu. Mirko nalazi način da pomiri Limuna i Biserku a da pritom obezbedi obezbeđenje za paradu, tako da ubeđuje Limuna da mu pomogne u toj nameri.
Režiser Srđan Dragojević je izjavio da je snimanje ovoga filma bila njegova građanska dužnost, i da će možda uspeti da promeni svest o pravima LGBT zajednice na bolje.
Ovo su samo neka od najvoljenijih, i najprikazivanijih ostvarenja koja su postala kultni filmovi sa velikim brojem obožavalaca u Srbiji i celom Balkanu. Preporučujemo da kupite DVD, iskokate kokice, zavalite se i uživate u draguljima srpske kinematografije.
Related Articles
Ulaganje u nekretnine u Srbiji: mogućnosti, trendovi i ključni uvidi
September 17, 2024
Otkrijte Jagodinu: mesto kulture, prirode i zabave
September 16, 2024
