Povodom 100 godina od smrti slikarke Nadežde Petrović, Narodni muzej u Beogradu i Medija centar “Odbrana“ organizuju izložbu te umetnice, koja će biti otvorena sutra u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije.
Na izložbi, na kojoj će biti predstavljene 73 slike iz Narodnog muzeja u Beogradu, što je četvrtina opusa rodonačelnice moderne u Srbiji, odlično upućuje u sva stvaralačka razdoblja Nadežde Petrović od 1898. do 1913, istovremeneo i u tokove secesije, simbolizma, ekspresionizma, impresionizma i fovizma kod nas i u svetu, navodi se u saopštenju Narodnog muzeja.
Nadežda Petrović nije samo slikala, izlagala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni nego se trudila da svestranom delatnošću doprinese napretku čovečanstva. Bila je slikar, učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi, pokretać likovnih manifestacija, likovni kritičar, autor pozorišne drame, jedna od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara (1903), član Društva srpskih umetnika Lada (1904-1906) i Srpskog umetničkog udruženja (1907).
Organizovala je rad (1905) i izložbu (1907) Jugoslovenske umetničke kolonije – prve te vrste kod nas. Kao sekretar Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva (1913), učestvovala je u osmišljavanju programa zahvaljujući kojem su osnovani Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete (1919), Muzej savremene umetnosti i Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić (1928), Akademija likovnih umetnosti (1937) i Galerija fresaka (1952).
Bavila se likovnom kritikom i, prva među Srpkinjama, fotografijom. Burni istorijski događaji sprečili su je da otvori svoju školu slikanja. Redovno je pratila preglede savremene umetnosti u Nemačkoj, Austriji i Bijenale u Veneciji. Posetila je više puta Italiju i boravila u Rimu (1907) i Parizu (1910-1912).
Izlagala je samostalno u Beogradu (1900) i Ljubljani (1910). Učestvovala je na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi (1904), Prvoj izložbi Lade (1906) i Prvoj izložbi Srpskog umetničkog udruženja u Beogradu (1908), Izložbi Društva Medulić Nejunačkom vremenu uprkos u Zagrebu (1910), Jesenjem salonu (1910. i 1912)…
Pored svestranih obaveza povezanih sa umetnošću, Nadežda Petrović se posvetila i aktivnostima humaniste. Nosila je pomoć narodima pod turskom okupacijom i predvodila proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine (1908). O pravima Srba i ostalih porobljenih slovenskih naroda govorila je na skupovima kod nas i, zahvaljujući znanju francuskog, nemačkog i ruskog, u inostranstvu.
Jedna je od osnivača pariske Lige za nacionalna prava potlačenih naroda. Bila je dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima (1912-1913) i Prvom svetskom ratu.
Umrla je od tifusa u vojnoj bolnici u Valjevu, 3. aprila 1915. godine.
Izložba, čiji je autor Ljubica Miljković će biti otvorena do 24. decembra.
Izvor: Tanjug
Related Articles
