U zemlji trube i dobrog provoda, dugo nije bilo ama baš nijedne žene koja bi stala na crtu muškarcima i krenula da svira ovaj duvački instrument. A onda se pojavila Danijela!
Još pre nego što joj je čuveni Boban Marković poklonio svoju trubu i nazvao malom trubačkom princezom, šarmantna devojka iz Arilja je znala da je muzika ono čemu želi da posveti sebe. Tako je sa samo devet godina postala jedini ženski predvodnik duvačkog orkestra u istoriji Srbije, a ubrzo i jedini ženski takmičar u Guči. Od devojke koja je oborila mnoge rekorde i predrasude, pre svega nas je zanimalo da saznamo kako je izgledao taj “prvi veličanstveni susret sa trubom”.
“Prvi susret sa trubom bio je kad sam imala 8 godina i kada je moj otac ovaj instrument doneo kući kako bi on svirao. Međutim, braća i ja smo se zainteresovali i krenuli da se igramo, propirujući trubu s lakoćom. To nam je bila omiljena igračka. Uz trubu sam zavolela muziku i krenuvši u muzičku školu, shvatila sam da je to ono čime želim da se bavim”.
Orkestar „Danijela“ formiran je 2003. godine i poseban je, ne samo po tome što je njegov najstariji član imao 9 godina, već i po tome što je prva truba i šef orkestra bila jedna devojčica. Danijela nam je otkrila ko je glavni „krivac“ za formiranje ovog mladog muzičkog sastava.
“Sve je krenulo sasvim slučajno. Braća i ja smo se zainteresovali. Ja sam uzela trubu, Slobo tenor a Bojan bubanj, a onda smo pozvali braću od ujaka i pitali da li bi želeli da sviraju sa nama. Pošto sam ja bila jedina sestra među braćom, orkestar je poneo naziv po meni”, objašnjava Danijela i nastavlja: “Tada smo puno vremena provodili zajedno, tako da smo kroz jednu igru napravili orkestar. Ubrzo su krenuli nastupi i putovanja, a s’ obzirom da smo bili deca uzrasta od 6-10 godina, uz nas su svugde išli roditelji. Mama, tata, ujak i ujna su nam od samog starta bili velika podrška.”
Ipak, ni Danijelini roditelji na samom početku nisu shvatili koliko su njihova deca ozbiljna u nameri da postanu pravi muzički orkestar.
“Roditelji su ispunili želju svoje dece ne razmišljajući da ćemo mi to shvatiti ozbiljno. Ali nama je bilo sve zanimljivije i evo već 13 godina postojimo. Za ovo vreme prošli smo puno, upoznali nova mesta, druge ljude, muziku drugih naroda, osvojili puno nagrada i uvek smo bili prihvaćeni i sa puno pažnje propraćeni. Orkestar sada broji 10 članova i tu su moja 3 rodjena brata Slobodan, Bojan i Bogdan, brat od ujaka Milan i kolege Ivan, Nikola, Stefan, Rajan i Damir. Većina je na muzičkim akademijama.”
Najmlađi član orkestra bio je Bojan Veselinović (6), koji je na početku karijere imao samo 12 kilograma, odnosno samo 2 više od bubnja koji je tada svirao. Ipak, svojim talentom je uspeo da opčini Svetu Pasuljkovića, bubnjara iz orkestra Fejata Sejdića.
Na pitanje kakav je osećaj biti “mlada trubačka princeza u Srbiji”, Danijela objašnjava da je najveću čast doživela na Zlatiboru 2003. godine kada ju je slušao čuveni Boban Marković.
“Kada sam prvi put nastupila u Guči 2003. godine, čuveni Boban Marković je izašao na scenu i poklonio mi svoju trubu rekavši “Ti si mala trubačka princesa” i od tada me mnogi tako zovu. Mada bih ja volela da ima još princeza odnosno devojaka koje sviraju trubu.”
Šarmantna devojka koja je promenila tradicjiu i postala prva takmičarka na Saboru trubača u Guči, otkriva nam i kada joj je “srce jače zakucalo” a najveća želja ispunila.
“Svaki izlazak na scenu, svaki koncert da li bio sa orkestrom ili solo, u meni budi osećanje sreće i taI zadovoljstva. Guča je za mene posebna, scena sa koje sam počela i gde sam posle prvog nastupa dobila trubu od Bobana Markovića što je bio jedan od razloga da nastavim da trajem. I danas pamtim taj osećaj uzbuđenja i sreće.”
Danijela je danas studentkinja u Novom Sadu, članica jednog streljačkog kluba i ljubitelj džez, pop, rok, klasične i narodne muzike. Slobodno vreme provodi sa prijateljima, uživajući u izlascima, druženju i upoznavanju novih stvari i mesta.
Za 13 godina koliko orkestar “Danijela” nastupa, nizali su se mnogi interesantni, lepi i dragi doživljaji. A evo šta njihova predvodnica i prva truba izdvaja kao omiljene.
“Nekako je najzanimljivije kad putujemo negde vani, uvek je drugačije. Izdvojila bih naše prvo zajedničko putovanje avionom, sviranje na granici, koncert u Švajcarskoj, međunarodno takmičenje u Poljskoj, predstavljanje Srbije na festivalu “Radost Evrope”, snimanje filmova o nama. Sećam se da smo jednom došli na svirku i basista je zaboravio instrument ali sreća da Arilje nije bilo daleko pa smo za svirku ipak bili spremni i potpuni. Takođe, neverovatno iskustvo je bilo i snimanje reklame za Telenor.”
Za uspeh veoma važnim smatra podršku dragih ljudi, a mladima koji tek treba da se upuste u nešto “veliko” poručuje…
“Postavi neki cilj i idi ka njemu, ne posustaj na prvoj prepreci, već veruj u sebe. Ne treba nikad odustati od svojih želja. A uskoro počinje i Telenorov nagradni konkurs My best day, koji je pod kapom #mladiheroji projekta. Poziva mlade ljude da šeruju sa njima nešto po čemu su izuzetni, neko svoje veliko dostiguće, nešto što ih čini mladim herojima.”
Mladu trubačicu tek očekuje dugačka i blistava karijera. Neke od svojih snova i ciljeva je već uspela da ispuni, a na ostalima planira da vredno i predano radi i u budućnosti.
“Trenutno smo svi studenti, većina studira muzičku akademiju i cilj nam je da se muzički usavršavamo i napredujemo. Uz trud i rad a pre svega ljubav prema muzici to ćemo i postići. Samim tim će doći još veći nastupi, putovanja, nagrade i saradnje sa drugim muzičarima.”
A za strance i ljude koji ne znaju mnogo o trubačkom orkestru i instrumentu karakterističnom za Srbiju, Danijela ima kratku i jasnu poruku:
“Ako želite da čujute srpsku trubu i osetite atmosferu, onda dođite u Guču!”
https://www.youtube.com/watch?v=ujgxf93QTgg
